Raskošna priča koja nam prikazuje francusko društvo u vreme Drugog carstva, u centar svog zbivanja stavlja prelepu mladu devojku koja iz najnižih društvenih slojeva dospeva u pozorište Varijete u Parizu i igrajući Veneru postaje miljenica publike. Ta zanosna devojka po kojoj se i roman zove NANA neminovno postaje i predmet opsesije brojnih muškaraca sa kojima se poigrava, zbog kojih pati, zbog kojih konačno i prerano odlazi sa ovog sveta. Svet pozorišta i ono van njega se prepliću, ljudi postaju roba, a NANA kao duša koja čezne za čestitošću i za time da bude dobra majka svom malenom vanbračnom sinu ne uspeva da se izbori za to, te se prepušta tobožnjem uspehu na jednoj potpuno mračnoj strani života.

Roman Nana je samo jedan iz serijala kojim Emil Zola verno oslikava francusko društvo sredinom 19. veka, kroz prizmu porodice Rugon – Makarovi, kojima pripada i Nana. Kako je to napisao Dušan Matić, srpski nadrealista: „Pod neumornim spisateljskim perom Emila Zole u književnosti se uobličavao jedan novi svet, jedinstven kao vizija, orkestriran kao simfonija, pun kontrasta, oluje i lepote, kao što je i sam čovek, društvo i sama priroda, a ipak jedan, zgrušan i zatvoren u Papenovom loncu vladavine Napoleona III u kome je sve ključalo, svet koji može da se poredi još samo sa Balzakovim svetom. Članovi porodice Rugon – Makarovi, od kojih je svaki u po jednom od romana glavni junak, oko hiljadu i dve stotine lica, ocrtanih i uobličenih do kraja, a zatim bezimene gomile, najrazličitije društvene sredine i slojevi, sve je to oživljeno u ciklusu s velikom umetničkom snagom. Čitavo savremeno društvo – sa svojim železnicama i njihovim životom zasnovanim na časovniku, noćnim smenama, crvenim svetiljkama i piskom lokomotiva koje odmiču u noć, sa svojim rudnicima, u kojima se stvaraju basnoslovna bogatstva, rintaju ljudi kao stoka i odigravaju se ljudske drame sumorne i jednolične kao svakidašnjica; Pariz, sa svojim ulicama i centralnim tržištem, trbuhom velikog grada, s Berzom i njenim senzalima i poslovnim ljudima novog kova, javnim ženama, političarima i politikantima, probisvetima i velikim magacinima; sitna buržoazija, palanka, klike, sveštenstvo, trgovčići, akcionarska društva, krupna buržoazija, vojska, radništvo, seljaci, sve to i svi oni kao da su izašli za trenutak iz svoje senke da bi pred našim očima živeli, umirali, padali, podizali se i iščezavali, i tako nam iznenadno osvetljeni otkrivali svoje srce, tajne svoje puti i svoga mozga, i pokazali koliko je sati na časovniku istorije, da bi opet potom u senci nastavljali svoje „banalno” trajanje pod teretom dveju „fatalnosti”: „nasleđene krvi” i „društvene nužnosti”…“

NAPOMENA: Rezervisane ulaznice za ovaj događaj mogu se preuzeti na Ticketline prodajnom mestu.