Prevod sa ruskog: Mirjana Grbić
Režija: Olja Đorđević
Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Kompozitor: Irena Popović Dragović
Koreograf: Andreja Kulešević
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Video: Kreativni studio Zepter
Lektor: Saša Latinović
Asistent režije: Filipa Daničić
Asistent scenografa: Damjan Paranosić
Asistent kompozitora: Nikola Dragović
Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković
Sufler: Rastko Vujisić
Organizator: Vlastimir Repić
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Realizacija zvuka: Dušan Arsikin
Realizacija svetla: Vladimir Krunić
Video realizacija: Zvonko Jelušić
Šminka i frizura: Mirjana Rakić
Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević
Radionička realizacija opreme: Opera i teatar Madlenianum

KOFERČE je duhovit komad sa neverovatnom fabulom. Naime, predsedniku Rusije biva ukradeno super tajno, super važno atomsko koferče i to dovodi do niza komičnih situacija. Komad koji se sa velikim uspehom izvodi u Moskvi i još nekoliko gradova Rusije, iako inspirisan savremenim ruskim društvom, ima veliki potencijal za pričanje jedne evropske priče.

KOFERČE je prva premijera nekog dramskog dela Jurija Poljakova u Beogradu. On je ne samo dramski, već i prozni pisac, takođe pesnik, publicista i novinar. Prema njegovim delima nastalo je 15 dugometražnih filmova, a od 2015. godine u Moskvi postoji pozorišni festival GLEDANJE posvećen stvaralaštvu Jurija Poljakova.

Režiju KOFERČETA u Madlenianumu ostvarila je Olja Đorđević, mnogostruko nagrađivana autorka upravo u žanru komedije.

Glumačku podelu činili su vrsni komičari: Marko Gvero, Jelena Ćuruvija Đurica, Gorica Popović, Ivan Bekjarev, Miljan Prljeta, Vanja Nenadić, Danina Jeftić, Saša Latinović, Vukašin Jovanović, Bogdan Bogdanović i Dubravko Jovanović.

NEŠTO KAO REČ REDITELJA

Pobuna malog čoveka protiv represivne vlasti i nepravednog sistema koji guta upravo male ljude, večita je tema od najvećih dela svetske književnosti, do holivudskih filmova. Taj mali čovek koji se, nekom iznenadnom, često i njemu nerazumljivom, hrabrošću izdvoji – daje i nama nadu da je pobuna moguća, da i mi možda možemo uticati na tok istorije.

Mihail Stražarenko je jedan od tih ljudi. Pogrešan izbor profesije, pogrešan izbor žene sa kojom će provesti život, pogrešna noga na koju je ustao tog dana, sve to dovodi do odluke da je neophodno učiniti nešto, preseći začarani krug sumorne svakodnevice u kojoj mu jedino zadovoljstvo pričinjavaju pecaroški izleti i povremeni tanjir loše skuvanog boršča.

Mihail, kao uzor svima nama, odlučuje tog dana da kaže „ne“ tom svetu koji ga guši, ali kako to biva u dobro napisanim komedijama, on to čini na neprimeren, nedovoljno planiran i pomalo trapav način koji dovodi do niza komičnih situacija.

Koliko god da nam je Mihail Stražarenko smešan u svom revoltu koji često neodoljivo podseća na Iliju Čvorovića, ipak svako od nas nosi zrnce tog istog osećanja. I ko zna? Možda će se neko iz publike, inspirisan baš Stražarenkom, probuditi jednog dana, otvoriti svoj prozor i kao u kultnom filmu „Tv mreža“ dreknuti: „Dosta je bilo! Neću više ovo da trpim!“

Olja Đorđević